UPUTSTVO: POLARIZACIJA RADIO-TALASA

Ovo je jedan od težih pojmova za objašnjavanje. Polarizacija radio-talasa se definiše kao orjentacija električnog polja radio-talasa u prostoru. Ovaj pojam nije u relaciji sa pojmovima ugla zračenja i usmerenosti antena već se odnosi na samu strukturu radio-talasa, odnosno na način njegovog prostiranja kroz prostor.

Naime, kada antena emiruje radio talas, njegovo elektično polje zauzima određen položaj u prostoru. Ovaj položaj se naziva polarizacijom, a zavisi od konstrukcije antene.

Polarizacija može biti linearna i kružna (circular polarization). Kod linearne polarizacije, električno polje radio talasa zauzima jednu ravan, najčešće vodoravnu (horizontal polarisation) ili uspravnu (vertical polarisation). Kod ciklične polarizacije, ugao ravni radio talasa se menja kako radio-talas putuje kroz prostor i tako pravi zamišljene krugove (u stvari spiralu). Zavisno od smera promene ugla, kružna polarizacija može biti leva ili desna.

Da plastično objasnimo, ako zamislite radio-talas kao sinusoidu, kako ga najčešće i prikazujemo, to je u stvari prikaz linearne polarizacije. Ako se sinusoida menja po uspravnoj osi to je uspravna polarizacija. Ako se menja po vodoravnoj, onda je to vodoravna polarizacija. Ciklicna polarizacija izgleda kao spirala.

Polarizacija radio-talasa je veoma bitna karakteristika, jer polarizacija prijemne antene i radio-talasa moraju da se poklapaju da bi se dobio najbolji učinak antene.

Ako polarizacija nije odgovarajuća dolazi do slabljenja primljenog signala. Zbog toga je potrebno, prilikom planiranja i podešavanja bežične veze, obratiti pažnju i na polarizaciju signala.

Polarizacija antene u praksi

Posebno je bitno prilikom same montaže antene proveriti polarizaciju primljenog signala. Naime, iako nam je poznata polarizacija antene koja signal odašilje, na putu od nje do mesta prijema, iz raznih razloga, može doći do promene polarizacije radio-talasa. Uzrok može biti, recimo, odbijanje radio-talasa od neke površine, ili nekog sloja u vazduhu.

Polarizacija radio-talasa koji emituje neka antena ne mora da bude nepromenljiva. Konstrukcijom antene, često je predviđeno da antenu možemo zakrenuti za 90 stepeni prilikom montaže. Time mi u stvari određujemo polarizaciju emitovanog radio-talasa.

Proveru polarizacije izvršite u toku montaže antene, pre nego što je učvrstite - usmerite antenu iz ruke prema odašiljaču i merite signal. Zatim je zakrenite za 90 stepeni oko ose antene koja prolazi kroz vašu antenu i antenu predajnika. Ponovo premerite signal i uporedite ga sa signalom suprotne polarizacije. Onaj signal koji je veći ima ispravnu polarizaciju. Kao što se iz priložene tabele vidi, slabljenje kod pogrešne polarizacije može biti i 20 dB, tako da ćete razliku u toku merenja sasvim sigurno primetiti.

Polarizacija je bitna i kod postavljanja pristupnih tačaka. Iako se svi klijenti koji se povezuju na tu tačku moraju prilagoditi njenoj polarizaciji, polarizaciju same pristupne tačke odredite pre svega prema tome koliko je vazdušni prostor zagušen signalima na istom opsegu i koja je njihova polarizacija. Pored toga što ćete frekvenciju na kojoj će raditi vaša pristupna tačka odabrati tako da budete najudaljeniji od drugih predajnika, značajno možete smanjiti smetnje ako na svojoj pristupnoj tački izabere polarizaciju suprotnu od one koju koriste predajnici u blizini, a od kojih očekujete moguće smetnje.

Omni antenama je teško promeniti polarizaciju. Njihova konstrukcija je takva da je zakretanje za 90° najčešće nemoguće a i ako j emoguće to je nepraktično, zbog karakteristika vertikalnog i horizontalnog ugla zračenja. Zbog toga, kod nabavke omni antena (a sa njima i sektorskih), treba o polarizaciji voditi računa pre kupovine.

Specifičnosti kružne polarizacije

Kružna polarizacija se ređe koristi u bežičnim mrežama. Osnovni razlog je taj što je većina antena konstruisana takoda emituje u linearnoj polarizaciji, tako da korišćenje antena kružne polarizacije u takvim sistemima praktično garantuje slabljenje signala (pogledaj tabelu). Međutim, kružna polarizacija ima dve prednosti:

1) otpornija je na samometanje koje nastaje odbijanjem radio-talasa, pa se zbog toga korsiti u bežičnim linkovima između dve tačke: na obe strane se koristi antene sa kružnom polarizacijom, takoda se maksimalno iskoriste sve prednosti ovakvog prostiranaj radiotalasa;

2) ako se i sistem povezuju korisnici sa raznim mobilnim uređajima koji imaju ugrađene antene, obično je nemoguće uslovljavati polarizaciju takvih antena. Ona zavisi od mnogo čega, a pojaviše od položaja u kome se takav uređaj u nekom trenutku nalazi. Ako pogledamo tabelu, primetičemo da antena kružne polarizacije ima najmanje slabljenje ako je na drugoj strani neka antena linearne polarizacije, ma koja da je. Dakle, ako signal emitujemo u kružnoj polarizaciji, statistički imamo najmanje slabljenje kod korsinika koji nemaju antene kružne polarizacije.

Predrag Supurović