OPREMA I POVEZIVANJE

Jedno od najčešćih pitanja koja nam postavljaju Užičani zainteresovani da se uključe u mrežu je koja im je oprema potrebna i koliko košta. Ovde ćemo probati da vam pružimo što više informacija o tome na koji način možete da se povežete, sa kakvom opremom, koliko to otprilike košta i gde može da se nabavi. Naravno, sve informacije koje dajemo, a naročito cene, uzmite kao informativne, dovoljne da otprilike procenite kakve su vam mogućnosti.

Pre svega, da bi se moglo oceniti kakva će oprema zadovoljiti potrebe treba proceniti kakav kvalitet signala se može postići. Bežično umrežavanje korsiti opremu koja radi na opsegu 2.4 GHz. Na ovim frekvencijama radio talasi se praktično ponašaju kao i svetlo tako da važi opšte pravilo da je za vezu potrebno da postoji optička vidljivost. Uslovno rečeno, ako sa mesta gde će bitipostavljena antena može da se vidi Access Point (AP) onda je povezivanje moguće.

Naravno postoje odstupanja, nekada optička vidljivost nije dovoljna ako u blizini postoje objekti koji ometaju signal ali isto tako često se uspostavljaju sasvim prihvatljive veze i u situacijama kada optička vidljvost ne postoji. U principu treba nastojati da se antene postave tako da se obezbedi što bolja veza ali se ne treba zadovoljiti procenom, već treba izvršiti merenje signala čime se nedvosmisleno utvrđuje situacija u procenjuje kakva oprema je dovoljna. Ovo merenje se najčešće vrši tako što se na mesto gde se planira postavljanje antene postavi privremena antena poznatih karakteristika i uz pomoća prenosivog računara na licu mesta izvrši merenje signala. Zbog toga i napominjemo da pre nabavkeopreme treba da nas pozovete kako bi smo izvršili to merenje i utvrdili kakav je kvalitet signala moguće ostvariti.

Na kvalitet veze utiču:

- rastojanje: jačina primljenog signala kvadratno opada sa rastojanjem

- prepreke: zgrade, zidovi, drveće, dalekovodi ili neka druga prepreka ometa signal i oslabljuje ga. Posebno treba voditi računa o preprekama privremenog karaktera. Drveće zimi nema lišća pa manje smeta ali na proleće, kada olista može potpuno da prekine signal.

- fresnelova zona: čak i ako postoji optička vidljivost između antena, ukoliko je prostor kroz koji prolazi signal suviše uzan, signal otežano prolazi

Uvek se trudimo da preporučimo opremu koja najmanje košta jer je cilj da troškovi povezivanja budu prihvatljivi što većem broju ljudi u gradu.

Bežični uređaji

Prilikom nabavke uvek imajte u vidu da su svi bežični uređaji namenjeni za korišćenje unutar malog prostora. Po fabričkim specifikacijama imaju domet od 50 metara u zatvorenom prostoru, do 100 metara na otvorenom, u idealnim uslovima. Frekventni opseg koji korsitimo je slobodan, što znači da nisu potrebne nikakve dozvole za njegovo korišćenje ali postoji ograničenje u snazi uređaja. Praktično, mi uređaje koristimo onako kako nisu namenjeni, a veći domet postižemo dobrom procenom situacije i korišćenjem boljih antena.

Najjeftiniji način povezivanja je korišćenje bežičnih PCI LAN kartica. One funkcionišu na sličan način kao i obične kartice za povezivanje kabom samo što rade bežično. na karticu se povezuje antena koja se usmeravaprema AP-u i vrši se umrežavanje. U cenu treba uračunati karticu, antenu i do 10 metara antenskog kabla sa konektorima. Mana ovakve opreme je to što antena mora bitipostavljena u blizini računara. Obično se ova oprema korisiti ako neko već sa prozora ili terase može da ostvari dobar signal. Međutim ako antena mora da se postavi dalje od računara, nastaju problemi. Zbog visoke fekvencije radio signala gubici u antenskom kablu su veliki i dolazi do velikog slabljenja. U izuzetnim slučajevima ako je signal koji prima antena veoma jak, može se koristiti i duži kabal od 10 metara ali ovo treba uzeti kao realno ograničenje. Na prenosivim računarima, umesto PCI kartica kosite se PCMCIA kartice. Po pravilu one su dosta skuplje.

Ako je ipak antenu potrebno postaviti dalje od računara sledeće što možete da uradite to je da koristite bežični USB LAN priključak. On se ponaša slično kao i PCI kartica, s tom razlikom da, pošto se radi o USB uređaju, može se koristiti USB kabal, takođe negde do 10 metara dužine što znači da uređaj možete da odmaknete na to rastojanje od računara čime dobijate dodatnu ukupnu dužinu do antene. USB uređaji, naročito oni minijatuni (stick) pogodni su za korišćenje na prenosivim računarima jer ih je lako priključiti.

Ako vam je 20 metara nedovoljno, a često jeste, onda se koriste Access Point-i. Ovo su uređaji koji su potpuno nezavisni od računara i smostalno se povezuju na bežičnu mrežu, a isto tako se sa računarom povezuju u lokalnu mrežu standardnim UTP kablom. Za UTP kabal organičenje dužine je 100m. To znači da ako je antena na krovu zgrade, računar može da bude 30 spratova niže što je u većini slučajeva više nego dovoljno. Pošto se radi o standardnom umrežavanju na isti AP se može povezati i više računara što je pogodno u slučajevima kada se oprema postavlja na stambene zgrade ili druge objekte koji imaju više potencijalnih korisnika. Jedan bežični uređaj može da posluži da se više korisnika poveže na bežičnu mrežu. Troškovi su tako manji jer ih deli više korisnika.

Kada kupujete bežični urežaj, bez obzira koje vrste obratite pažnju na osetljivost njegovog prijemnika. Što je veća osetljivost to je sigurniji prijem. Takođe treba obratiti pažnju i na jačinu predajnika međutim ovde ne važi pravilo da treba imati što veću snagu. Pre svega, ograničavaju nas propisi. Na našem tržištu se mogu naći uređaji koji prelaze granicu dozvoljene emitovane snage. Međutim, nisu propisi toliko bitni. Kaošto smo veđ rekli, opseg koji korsitimo za bežično umrežavanje je slobodan i može ga bilo ko korisititi (osim komercijalno). Osim bežičnih uređaja, na ovom opsegu rade i mnogi drugi uređaji, reciom mikrotalasne pećnice, telekomande, bežične kamere za video nadzor, radio stanice, video senderi i mnogi drugi bežični uređaji. Zbog toga se uvek moramo truditi da u etar emitujemo što manje smetnji a pravilo je, što je veća izlazna snaga uređaja, to su veće i smetnje. Ako ne morate nemojte nabavljati uređaje jače od 30-40 dBm. Umesto snagom, slab prijem nadoknađujte boljim antenama.

Antene

Najvažniji element bežične opreme je antena. Ona je ta koja ima glavnu ulogu u ostvarivanju kvalitetne veze i zbog toga na antenu uvek treba obratiti najveću pažnju. Postoji mnogo konstrukcija antena a sve su zamišljene da postignu isto, najbolji mogući signal. Možete se odlučiti na nabavku fabričke antene što ima svoju cenu, ali i kvaitet ali možete i sami napraviti antenu, jer je njihova konstrukcija uglavnom jednostavna ali šta ćete dobiti uglavnom zavisi od vaše psretnosti. Osnovna karakteristika antene je njeno pojačanje. Antena nije aktivni element i ne pojačava signal stvarno ali se odreženom konstrukcijom može postići da signal iste jačine u anteni indukuje veću električnu energiju (i obrnuto, isti elektični signal poslat u antenu stvara jače elektromagnetno polje. Druga važna karakeristika antene je njena rezonantna frekvencija. Potrebno je da antena bude podešena za onu frekvenciju na kojoj emitujemo raio signal da bi postigla najbolji rezultat.

Po smeru emitovanja antene možemo podeliti na antene sa kružnim (omni) i usmerenim (direkcione) zračenjem. Kružno zračenje znači da antena emituje signal na sve strane oko sebe. Usmerena antena emituje signal u smeru u kome je okrenemo. Obratno kad se antena koristi za prijem, usmerena prima signal samo sa one strane na koju je okrenuta a antena sa kružnim zračenjem prima signale sa svih strana.

Kakvu antenu ćemo koristiti zavisi od potrebe. Antene sa kružnim zračenjem se po pravilu korsite za čvorove koji su namenjeni a povezivanje klijenata na mrežu. Pošto se ne zna unapred sa koje strane će se nalaziti klijenti a u stvari se mogu nalaziti sa svih strana, kružno zračenje obezbeđuje da antena primi signal svakog klijenta bez obzira gde se nalazi.

Usmerene antene se koriste za klijente. Klijent obično zna gde se nalazi pristupna tačka i može da okrene svoju antenu i usmeri je prema anteni pristupne tačke čime postiže bolji signal i kvalitetniju vezu. Usmerene antene mogu imati različit ugao zračenja a za klijente je bolje što je taj ugao manji jer to znači da je sva radio energija emitovana preciznije u jednu tačku. Usmerene antene se koriste i za pristupne tačke, recimo u situaciji kada je poznata uska oblast iz koje mogu da dolaze korisnici, ali i kombinacija više usmerenih antena okrenutih u različitim smerovima mogu pokriti veću oblast.

Da li ćete kupiti antenu ili je praviti stvar je izbora. Kao što smo rekli, kupovna ntene imaju poznate, fabrički podešene karakteristike i sa njima uvek znate na čemu ste (naravno ako kupujete proverene antene). S druge strane, možete proći mnogo jeftinije ako antenu smai pravite. Ukoliko raymišljate o samogradnji, raymotrite konstrukcije Quad ili Cantenna. one su najjednostavnije i moguće ih je napraviti od priručnog materijala uz pristojan kvalitet. Ove antene, ako ih napravite kako treba imaju pojačanje od oko 10 do 12 dB što je izuzetno dobro i u praksi su se pokazale kao sasvim dobra zamena za mnogo skuplje fabričke antene. Uputstva za pravljenje ovih ali i drugih antena naći ćete na strani Linkovi na ovom sajtu.

Kablovi i konektori

Spajanje uređaja sa antenama izvodi se kablovima. Ne može s ekorsititi bilo koji antenski kabal nego samo oni predviđeni za frekvencije 2.4 GHz ili više. Čak i oni prave poprilične gubitke pa je najvažnje pravilo koristiti najkraći mogući kabal.

Za konektore važi isto: trebakorsititi konektore koji su namenjeni za frekvencije 2.4GHz ili veće. Oni imaju prihvatljivo male gubitke. Takođe, treba se truditi da se koristi što j emanje konektora moguće. Neke antene imaju ugrađen kabal koji je direktnoj spojen na antenu tako da se konektor nalazi samo sa jedne strane.

Većina uređaja pošto su malih dimenzija na sebi imaju male konektore. Uz njih je potrebno koristiti kratkospojnike (pigtail), kablove koji su kratki a služe kao prelaz sa jedne vrste konektora na drugi. Kratkospojnici su obično dugi svega 20 cm ali ih možete nabaviti i do dužine od 1 m. Ako bežični uređaj postavite dovoljno blizu antene onda će i samo krakospojnik biti dovoljan za povezivanje čime se značajno smanjuju gubici.

Postavljanje

Postavljanje opreme je krajnji i takođe važan deo postupka umrežavanja.

Počnimo od antene. Svaka antena ima nosač kojim se postavlja na stub ili zid. Ona mora biti precizno usmerena prema pristupnoj tački i dobro učvršćena da je vetar ne bi vremenom pomerio i tako pokvario signal. Usmeravanje se može obaviti vizuelno ali je mnogo bolje povezatri antenu na bežični uređaj koji može da pokaže trenutnu jačinu signala i onda podesiti antenu tako da se dobije najjači signal. Podešavanje treba obaviti prvo tako što se podesi polarizacija antene, njenim okretanjem tako da yračeći element zauzme paralelean položaj sa zračećim elementom antene pristupnog čvora. Ako ne znate polarizaciju unapred smao okrećite antenu pošto je razlika u jačini signala drastična. Nakon toga podesite antenu po vertikali i horizontali tako da dobijete maksimalan signal. Kada ste to završili učvrstite antenu.

Ako ste sami pravili antenu gledajte da je smestite u odgovarajuće kućište koje će je štititi od fizičkih oštećenja (vetra, prašine, insekata...) Najbolje je da korsitite neku plastičnu kutiju. Vodite računa da plastika propušta mikroatalase. To ćete najlakše utvrditi ako komad te plastike stavite u mikrotalasnu pećnicu i uključiti zagrevanje. Ako se plastika zagreje onda ne odgovara za zaštitu antene.

Ako je bežični uređaj postavljen napolju, treba da bude u jakoj kutiji koja će ga štititi od kiše, vlage, vetra i sunca. Idealno je da se cela kutijanalazi pod nekom strehom tako da je i sama fizički zaštićena od atmosferskih uticaja. Najažnija je zaštita od kiše i direktnog sunca. Kišnica može da uđe u kutiju i nakvasi uređaj što je popravilu fatalno a isto tako direktno sunce leti može previše da zagreje vazduh u kutiji te da se uređaj pregreje i pokvari se. Kutija treba da sa donje strane ima nekakav otvor, tako da topao vazduh može da izlazi napolje ali i da vlaga kondenzovana u kutiji može da iscuri napolje. Kutija može da bude metalna ili plastična. Plastične su osetljive i na grad. U zimskom periodu nije zgoreg da kutija bude dodatno izolovana zbog mraza.

Za spoljni uređaj je potrebno obezbediti i napajanje. Jedan od načina je da do uređaja dovedete napajanje od 220 V posebnim kablom. Vodite računa da ponašim propisima nje dozvoljeno da se prave električne instalacije na krovu, ali opet, ako to sve uradite kako treba, korsiteći propisne kablove i priključnice i sve zaštitite, teško da će ko da zameri.

Problem napajanja se često rešava tako što se kroz UTP kabal pošalje i jednosmerno napajanje. Uređaj koij se za to korsiti naziva se POE (Power Over Ethernet). Na kratkim rastojanjima mođete korsititi originalni ispravljač koji se dobija uz sam bežični uređaj a umetanje napona uraditi sami (na stani sa linkovima imate link do odličnog uputstva kako se to može napraviti), amožete kupiti i fabrički POE namenjen za vaš uređaj. Kupovni je skuplji ali je zato pouzdaniji i može da se koristi na rastojanjima do 100 metara.

Postavljanje kablova

Konačno, opema se povezuje kablovima. To treba uraditi pažljivo i poštujući neka pravila.

Na antenu se kabal priključuje konektorom. Navrnite konektor i dobro zategnite prstima. Nemojte ga zatezati klještima ili nekim drugim alatom jer ga možete oštetiti a svakako ćete nekada taj konektor morati i da odvrnete. Obavezno obmotajte konektor izolirajućom trakom tako da bude zaštićen od vlage. Nemojte štedeti na traci jer vlaga može da napravi velike probleme.

Kabal pružajte tako da nigde nije ostro savijen i da ne prelazi preko oštrih ivica zidova ili lima. Kabal se na vetru pomera i svaka oštra ivica će ga vremenom oštetiti.

Kabal ne sme nikome da smeta ni u smislu da se saplicu ljudi oko njega ali ni u smislu da ga je ružno videti.

Kabal treba obavezno pričvrstiti, po mogućstvu na više mesta, a obavezno na krajevima, tako da konektori na kablu ne nose nikakvu težinu. Pričvršćivanje se može uraditi kanapom, plastičnim stezaljkama ili metalnim stezaljkama ali s aplastičnim ili gumenim podmetačima. Treba ih pričvršćivati za nesto pogdofno (šipku, cev, ekser), a u nedostatku ničeg pogodnog, izbušiti zid i ugraditi tipl u koji se uvrne zavrtanj, ali ne do kraja, pa se zavrtanj koristi kao oslonac (ima i zavrtanja koji imaju ušicu i baš su namenjeni za vešanje).

Kabal ne sme da nosi nikakvu dodatnu težinu, jer ako je dugačak, ne može ni sam sebe da nosi. Kablovi koji se koriste za umrežavanje nisu namenjeni da budu samonoseći, zato se njima ne mogu premošćavati velika rastojanja, a da se na više mesta ne vrši pričvršćivanje kabla.

Ako se kabal razavlači horizontalno kroz vazduh, mora biti na visini vecoj od 4 metra iznad zemlje, a narocito o tome treba voditi računa ako se kabal prevlači preko ulice. Ako je horizontalno rastojanje veće, treba razapeti metalnu sajlu pa kabal okačiti o nju.

Vešanje kabla treba vršiti materijalima koji nisu osetljivi na promenu temperature i UV zračenje. Većina plastičnih zakačaljki, stezaljki i spojnica propada na jakom suncu.

Kabal treba provuci tako da ga ne cima vetar i da nije izložen direktnom sunčevom svetlu.

Ako kabal visi treba na dnu, pre ulaska u objekat, napraviti mali "stomak", to jest pustiti ga da visi malo više kako bi napravio luk a da se kraj vrati navise u otvor na objektu. Tako voda koja se sliva niz kabal neće moći da se sliva u objekat. Ako kabal ulazi u kutiju uvek treba da ulazi odozdo.

Ako se kabal provlaci kroz stan, treba voditi računa da nije previše blizu radijatora, grejalica i drugih grejnih tela. Treba voditi računa da kabal ne bude prignjecen teškim predmetima, vratima, vratima ili da na drugi način bude izložen oštećenju.

Kabal ne treba voditi paralelno sa kablovima druge namene, naročito kablovima za napajanje. Ovi kablovi unose smetnje.

Ako se kabal razvlači u prostoru u kome je moguće da se manifestuju smetnje (blizu drugih kablova, trafo stanica, razvodnih ormara, motora liftova, na velikoj visini gde postoji mogućnost indukcije od udara groma i slično) treba koristiti oklopljeni kabal (SFTP).

Ukoliko kabal provlačite kroz otvor bušen u metalu (okov prozora ili vrata), obavezno deo kabla koji ce nalegati na oštre ivice izbušene rupe zaštitite. Najbolje je koristiti neku gumiranu navlaku ali će znaciti i da obmotate kabal izolir trakom. Takođe sam otvor možete obložiti plastičnom ili gumenom zaštitom. Nemojte bušiti rube za kablove mnogo veće od promera kabla.

Cene

Cene se na tržištu svakodnevno menjaju tako da je nezahvalno o njima govoriti. Preporučujemo vam da pogledate pregled ponude opreme na PC Berzi, jer ja tamo prikazana ponuda velikog broja dobavljača.

...

Pretpostavljamo da će vam ovaj tekst razjasniti mnogo toga što vas je interesovalo u vezi načina povezivanja u wireless mrežu ali sigurno neće odogovoriti na neka konkretna pitanja iz prostog razloga što konkretni odgovori zavise od mnogo toga: šta želite da postignete, gde se nalazite, kakavje objekat na koij želite da postavite opremu, da li ste za samogradnju i kupovinu i koliko ste spremni da potrošite novca. Iako takvih odgovoraovde nema to ne znači da ih nećete naći. Postavite pitanje na forumu i neko će se već naći da objasni šta treba.

Predrag Supurović